M U Š M U L A

Mušmula (lat. Mespilus germanica) svojim latinskim nazivom sugeriše da je njena postojbina Nemačka, međutim to nije istina. Ona potiče sa prostora oko istočnog, južnog i jugo-zapadnog crnomorskog priobalja, sa padina Kavkaza, iz središnjeg dela Male Azije i sa prostora severnog Irana, a u Nemačku su je preko Grčke doneli Rimljani. Iako stara voćka, mušmula se ne može naći zasađena na većim površinama. Mogu se sporadično naći pojedinačna stabla u zasadima voćara amatera i na okućnicama. Inače, mušmula pripada jabučastim voćnim vrstama, rodu skrivenosemenica, familiji ruža i veoma je srodna glogu. Ona je samooplodna, pa za uspešno gajenje nije potreban oprašivac. Dobro podnosi zasenu, može da se gaji i na većim visinama. Dugovečna je, može se uzgajati bez upotrebe sredstava za zaštitu bilja, pa se u tom smislu može svrstati u organski proizvedeno voće. Najbolje rezultate daje pri uzgoju na do 700 metara nadmorske visine.
Može biti listopadni žbun ili niže drvo, koje raste maksimalno do 6m visine. Listovi su joj duguljasti i blago nazubljeni, tamno zelene boje, krupni, sa donje strane maljavi. U kasnu jesen, pre nego što opadnu, dobiju lepu crvenu boju. Cveta kasno, početkom maja, i cvetovi su joj veliki, bele boje, dvopolni su, što znači da je samooplodna, ima velike prašnike i oprašuju ih pčele. Kada je voćka u cvetu ima dekorativan izgled. Plod je okrugao ili kruškolikog oblika, zavisno od sorte, žuto zelene do tamno smeđe boje, sladak je i ukusan, u njemu ima pet krupnih semenki i na vrhu ima čašicu. Može imati masu od 10-70 grama, što takođe zavisi od sorte. Plod mušmule veoma kasno dozreva, krajem oktobra i početkom novembra, tek posle prvih mrazeva. Ona je jestiva tokom čitave zime, jer se u običnom skladištu može čuvati dva do tri meseca, a u hladnjačama znatno duže. Kada je u svežem stanju, kisela je i opora, nije pogodna za jelo, već postaje jestiva tek kada plod odstoji, a meso se raskaši. Kada ugnjile ili kada promrznu, plodovi postaju mekani, slatki i sočni za jelo. Sadrži od 6 do 17 % šećera, organske kiseline, skroba od 3 do 4%, 1% pektina, vitamine B i od 22 do 30 mg vitamina C na 100g mase. Pored hranljive vrednosti, plod ima i lekovita svojstva.

Počinje sa rađanjem od druge godine po sadnji, a u punom rodu daje prinos od 12 do 15 tona po hektaru.

KLIMA I ZEKLJIŠTE POGODNO ZA UZGOJ MUŠMULE
Mušmula se sa uspehom može gajiti na terenima do 1000 m nadmorsku visine. Pogoduju joj osunčani tereni, suvi, sa dobrim provetravanjem. Odgovaraju joj topla leta i blage zime. Ipak, otporna je na niske temperature, kada je u fazi mirovanja. Bez ikakvih oštecenja može podneti temperature i do -30°C, jer kasno cveta, tek u maju. Otporna je prema suši, a štete mogu nastati ukoliko se suša javi u dužem periodu, pa je neophodno izvršiti navodnjavanje. Mušmuli odgovaraju plodnija i rastresitija zemljišta, koja su vodopropusna ili gde nije visok nivo podzemnih voda. Suviše vode može izazvati sušenje korenovog sistema.

PODLOGA
Podloge na koju se kalemi mušmula su iste kao i za dunju: Dunja MA, Provansalska dunja BA29 i njihovi klonovi. Mada se kao podloga može koristiti divlja dunja, oskoruša, kruška i glog. Domaća mušmula se uzima kao posrednik pri kalemljenu Holandske i Kraljevske, jer one nemaju dobar afinitet sa dunjom kao podlogom. Kalemi na sejance oskoruše za peskovita i gloga za krečna zemljišta.

NAJPOZNATIJE BOLESTI I ŠTETOČINE
Mušmula je veoma otporna na štetne insekte i biljne bolesti. Može se uzgajati bez upotrebe sredstava za zaštitu bilja, pa se u tom smislu može svrstati u organski proizvedeno voće. Međutim, ako se pojavi potreba ili neko hoće za svaki slučaj da je preventivno zaštiti, dovoljno je dva puta oprskati, jednom pre cvetanja i jednom posle. Prskanje se obavlja u kombinaciji nekih bakarnih preparata sa insekticidima. Inače, mimo preporučenih prskanja zaštita se radi po potrebi. Najopasnija bolest koja mušmulu može snaći je sušenje vrhova i celih grana, koju uzrokuje bakterija Ervinija. Ima i pojedinih sorti, koje su osetljive na čađavu krastavost.

SADNJA
Pre sadnje, na osnovu analize zemljišta treba izvršiti popravke zemljišta ili na plodnost ili na pH vrednost, zavisno od rezultata analize. Zemljište za sadnju se može pripremati celom površinom, ili samo u trake na većim nagibima. Naravno, može se zasad podići i na neoranoj površini, kopanjem većih i dubljih jama.. Najbolje je sadnju obaviti tokom jeseni. Sadnja se preporučuje u razmeri 4 x 4m, što zahteva 625sadnica po hektaru. Ipak kalemljena na dunji MA ili BA glogu sadi se na rastojanju 4m red od reda i 3m sadnica od sadnice, odnosno 834 sadnice po hektaru

SORTE

DOMAĆA MUŠMULA je naša stara sorta. Najzastupljenija je sortta na domaćem slučajuPlod sitan do srednje krupan, kupastog oblika, veoma ukusan kada ugnjili. Pokožica je tamno mrka i debela, meso ploda je bledo zelene boje. Mana mu je što ima puno semenki u plodu a malo mesa. Sazreva krajem oktobra meseca. Stablo je bujno, otporna na mraz i sušu. Samooplodna je. Može se kalemiti na glog, kao i na sejanac dobijen iz semenke mušmule. Ovi kalemovi sa navedenim podlogama dobro podnose sušu.

ROJAL ili KRALJEVSKA MUŠMULA je stara sorta, nepoznatog je porekla. Plod je mase oko 50 grama, okruglast, osrednje široke čašice. Plod zelenkasto siv, a kada ugnjili prelazi u mrku boju. Meso je sočno i prijatnog ukusa. Sazreva u novembru. Stablo je slabo ili srednje bujno. Otporna na sušu i na mraz. Samooplodna je. Redovno i odlicno radja, kalemi se uglavnom na glog.