Orah ili na latinskom Juglans, pripada rodu biljaka iz porodice Juglandanceae, čija je dvadeset i jedna vrsta rasprostranjena od jugoistočne Evrope do Japana, na istoku, i od Kanade, preko Kalifornije , do Argentine na jugu, na američkom kontinentu. Kod nas, orah se sve vise gaji i to pre svega u dolinama velikih reka, Timočkoj krajini, na Fruškoj gori i Metohiji. Od svih vrsta oraha, Juglians regia  je najznačajnija. Ovu vrstu obično kolokvijalno nazivamo Domaći orah. Od nje su nastale mnoge pitome sorte oraha. Sorte oraha mižemo razlikovati po: osobinama ploda, bujnosti, vremenu kada cvetaju i njihovoj dugovečnosti.  Stabvlo oraha može da dostigne visinu do 35 metara, sa obimom stable do 3 metara. Krošnja mu je puna  i širine od 10 do 15 metara. Životni vek oraha može da bude i preko 100 godina.

 Orah se pre svega gaji zbog jezgra, koje spade u jedan od najboljih izvora omega-tri masnih kiselina, zbog čega snižava nivo holesterola u krvi. On u sebi sadrži vitamin A, B, C i E i spada u jedan od najvažnijih uljano-proteinskih proizvoda (sa sadržajem od oko 60 % masti i 18 % belančevina.  Ne manji značaj ima i tehnička vrednost orahovog drveta, koje se dosta koristi u proizvodnji nameštaja. Sekundarnog značaja je korišćenje orahovog ulja u industriji, kao i kora oraha u svrhu farbanja tkanina.

 Često pitanje ljudi koji žele da kupe sadnice oraha, a nemaju nikakvo prethodno iskustvo je:”Koja je razlika između  kalemljenih i nekalemljenih oraha?”.  Kalemljeni orah pre prorodi i plodovi su veći, to su najčešći odgovori. Ne želim da kažem da su ovo pogrešni odgovori, ali izneću nekoliko činjenica, koje sve ovo pomalo relativizuju. Prvo cena sadnica nekalemljenih i kalemljenih oraha se kreće u srazmeri 1 : 5 ili 1 : 6 (cena sadnica nekalemljenog oraha je, u dinarskoj protvvrednosti, 2 evra,  a kalemljenog 10 do 12 evra). Što znači da za kupovinu sadnica kalemljenog oraha morate izdvojiti mnogo ozbiljmija novčana sredstva. Drugo, to što pre prorodi kalemljeni orah i nije od velike koristi, jer to što će u trećoj ili četvrtoj godini da rodi par plodova,  ne znači puno.  Orah dok ne napravi krošnju, ne može ni da rodi ozbiljnije količine ploda. Inače nekalemljeni orah prorodi oko osme godine. Što se tiče krupnoće, dešava se da i nekalemljeni orah ima krupne plodove. Problem je kod njega što ne prenosi verno svoje osobine na potomstvo, što je kod kalemljenog isključeno. I na kraju, životni vek kalemljenog oraha je kraći.

KLIMA I ZEMLJIŠTE POGODNO ZA UZGOJ ORAHA

 Što se klime tiče, orah uspeva u pojasevima bez jakih mrazeva (tamo gde uspeva i hrast, vinova loza, duvan i kukuruz), tj. u umereno toplim područjima, gde ima dovoljno toplote, ali i vode. Bitan je i raspored padavina tokom godine, a naročito, zbog pravilnog razvoja oraha, da ih ima dovoljno u julu i avgustu. Rekli smo, da se kod nas dosta gaji i dobro uspeva u rečnim dolinama, Timočkoj krajni, u Metohiji i na padinama Fruške gore. Treba izbegavati terene gde se javljaju kasni prolećni mrazevi.

Što se zemljišta pogodnog za uzgoj oraha tiče, tu nema mnogo dileme, jer on ima dubok i razvijen koren i zato uspeva na širokom dijapazonu zemljišta od kamenitog, preko kiselog, aluvijalnog, skeletnog, ilovačastog, peskovitog, do dubokog i rastresitog sa dovoljno kreča u sebi. Bitno je da to zemljište ima dovoljno vlage . S druge strane, orah ne trpi ni višak vode, tako da mu ne odgovara zemlja koja nije propustljiva. Ako procenite da treba djubriti orahe, najbolje je da to činite sa NPK djubrivom u jesen, po opadanju lišća i sa KAN-om u poleće.

PODLOGA

 Za kalemljenje oraha koristi se sejanac domaćeg oraha ili Juglians regia, na latinskom i sejanac crnog oraha. Sadnice oraha kalemljene na domaći orah su bujnije, dugovečnije, bolje podnose siromašnija zemljišta i izuzetne su korišćenje za tehniko drvo. Sadnice oraha kalemljene na crni orah kao podlogu, s druge strane, imaju kraći životni vek (oko 35 godina), srednje su bujna, raije prorode, daju krupne plodove i jezgra, pogodni su za plantažno gajenje i ne podnose krečna zemljišta.

NAJPOZNATIJE BOLESATI I ŠTETOČINE

 Ovde pre svega treba napomenuti da je orah voćka koju bolesti i štetočine relativno retko napadaju, naročito ako se radi o usamljenim stablima. Malo veći problemi se javljaju, ako je reč o plantažnom zasadu, a  godina bude pogodna za razvoj bakterijskih infekcija (česte padavine u kombinaciji sa visokim temperaturama ), ali se i oni veoma lako rešavaju, najčešće primenom nekog od preparata na bazi bakra.

 Najpoznatije bolesti oraha su: crna pegavost oraha ,siva lisna pegavost, trulež plodova oraha, truležnica žila i rak oraha

 Najpoznatije štetočine oraha su: orahov savijač, orahova grinja, orahov smotavac,  smedja orahova lisna vaš, štitaste vaši, itd.

SADNJA

 Prilikom sadnje i pre toga prilikom odabira sortimenta, treba obratiti pažnju na par stvari, kako bi maksimalno iskoistili mogućnosti koje orah kao voćka pruža. Nabrojaćemo neke, na primer: nikada ne podizati zasad samo sa jednom sortom oraha, birajte sorte koje kasnije cvetaju, ako je to područje gde se javljaju pozni prolećni mrazevi i one koje ranije završavaju vegetaciju.

 Što se tiče sadnje sadnica oraha, tj. razmaka međurednog i u redu od stable do stabla, tu treba obratiti pažnju, pre svega da li je reč o sejancu, a ako je orah kalemljen, na kojoj je podlozi. Ako je reč o sejancu, onda je potrebno 123 sadnice na hektar, jer se on sadi 9m x 9m ili 10m red od reda sa 8msadnica od sadnice u redu. Sadnice kalemljenog oraha na podlozi običnog oraha se obično sade na razmaku 9m redo reda i 7m sadnica od sadnice u redu. Dok se sadnice kalemljenog oraha, na podlozi crnog opraha sade na razmaku od 8m red od reda, 7m sadnica od sadnice u redu.

 Na kraju, jedno upozorenje, ako je zemljište na kome se podiže zasad oraha  plodnije, onda se razmak pri sadnji povećava.

 SORTE

Rasna je domaća sorta koja je nastala na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, kao selekcija odabrana iz spontane populacije oraha Plod je srednje krupan, prosečne mase oko 13 grama, okruglastog oblika. Sazreva polovinom oktobra. Ljuska ploda je meka i lako lomljiva. Jezgro je dobrog kvaliteta, svelte boje, koja ima randman oko 51%. Stablo je manje bujno i srednje pozno ulazi u vegetaciju, čime izbegava pozne prolećne mrazeve. Samim tim izbegava i primarnu infekciju gnomonijom, koja izaziva oboljenje pegavost lišća, a samim tim hemijska zaštita ove sorte je nepotrebna. Rano prorodi i ima veliku rodnost, pa se preporučuje za gajenje i u hladnijim, kontinentalnim, nevinogradskim oblastima. Oprasuju ga Jupiter, Gazenhajm 139.

 Šampion je sorta nastala kao domaća selekcija oraha, koja sazreva jako rano, početkom septembra. Plod ima masu od oko 14 grama, jako je svelte boje i ima visok procenat ulja u sebi, oko 67%. Popunjenost jezgra je oko 58%Ima srednje bujnu vegetaciju i vrlo je rodna sorta. Otporan je na bolesti. Odličan kvalitet, svetla jezgra, tanka ljuska može i uhladnijim rejonima, jer završava vegetaciju 10 dana pre Šejnova. Može se gajiti na svim područjima pogodnim za voće.

Šejnovo je prva poznata bugarska sorta oraha, nastala 1938.godine, iz odabira spontane populacije. Ova sorta je dosta rasprostanjena u Srbiji. Plod je krupan, sa prosečnom masom oko 10,5 g. Ovalnog oblika, tanke i meke ljuske, iz koje se lako vadi jezgra dobrog kvaliteta sa randman jezgra oko 55%. Tamnija boja jezgra je stvar koja je neprivlačna konzumentima kod ove sorte. Sazreva u prvoj polovini septembra. Stablo je bujno, a grane u kruni rastu pod širokim uglovima. Vegetacija mu kreće ranije, početkom aprila a cvetanje pocinje 20. aprila. Protandričan je, tj. ranije mu cvetaju muški od ženskih cvetova. Zbog izvesne osetljivosti na kasne prolećne mrazeve, preporučuje se za gajenje u toplijim, prisojnijim oblastima. Radja dobro, redovno i otporan je na pegavost lišća.

Gazenhajm 139 (Geinsenheim 139) je nemačka sorta, samooplodna, sa relativno kratkom vegetacijom i zato se uspešno gaji u hladnijim područjima. Spada u sorte kasnije vegetacije. Plod je srednje krupan, jajastog oblika, svelte i lako lomljive ljuske, prosečno 13 g. sa radmanom jezgra do 50%. Sazreva polovinom oktobra. Stablo je srednje bujno i vrlo rodno. Kasno ulazi u period vegetacijei rani završava, tako  da je pozni prolećni i rani jesenji marazevi ne ugrožavaju.

Franket (Franqatte) je sorta francuskog porekla, sigurno najpoznatija i najraširenija sorta u svetu, koja se gaji od 1827. Godine. Odlikuje se kasnim početkom vegetacije, tako da izbegava prolećne mrazeve. Spada u najkasnije sorte, pa mogu je oštetiti jaki zimski mrazevi. Stablo je srednje bujno, visoke i redovne rodnosti. Plod je srednje krupan, prosečno oko 12 g, izdužen, proširen i zašiljen, pri osnovi sa oštrim vrhom. Ljuska mu je hrapava, svetla, lako se lomi. Jezgro je lepo, svetlo, odličnog kvaliteta. Randman jezgre oko 48%.

Čenndler (Chandler) je američka sorta, nastala na Univerzitetu u Kaliforniji, 1979. godine. Nazvana je po profesoru voćarstva V.H. Čendleru, koji ju je i selekcionisao. Danas je vodeća sorta na svetu. Čendler je kasna  sorta Stablo je srednje bujnosti. Plod je krupan, ljuska je glatka, tanka i ovalnog oblika. Mrezgra je svetla i odličnog kvaliteta. Čendler orasi daju najviše prinosa od bilo koje sorte. Oprašuje se medjusobno sa Franketom, a oprašuju ga Gazenhajm 139 i druge kasne sorte oraha.

Domaći orah je nekalemljeni orah, nastao kao sejanac. Srednje je bujan, daje solidne prinose i sazreva polovinom septembra. Plodovi su srednje krupni, sa mekom ljuskom  i svetlog jezgra. Radman ili popunjenost jezgra je oko 55%. Osnovna mu je prednost što se može gajiti u različitim klimatskim uslovima i nije zahtevan po pitanju kvaliteta tla na koji se sadi.