T R E Š NJ A

Trešnja ili latnski Prunus avium pripada porodici koštičavog voća i najsličnija je višnji. Inače to je listopadno drvo, obično u prirodi, visine oko 20 m čiji se plod koristi u ljudskoj ishrani. Kultivisana je od divlje trešnje, poznatije i kao crna trešnja ili vrapčara. Njen prirodni areal je Evropa, Mala Azija,Kavkaz, severni Iran, zemlje Magreba. Danas se ova voćka uzgaja i u drugim krajevima planete, gde je preneta i naturalizovana. Ne zna se kada je kultivisana, jer ima materijalnih dokaza još iz praistorije da su je ljudi koristili u ishrani. Predpostavlja se da je do kultivizacije došlo na prostoru Male Azije. Do danšnjih dana ova voćna vrsta je oplemenjivanjem i selekcijom dobila mnogo novih sorti sa ukusnim, osvežavajućim, slatkim, zdravim plodovima. O njenom značaju govori njena zastupljenost u voćarskoj proizvodnji širom sveta. Stablo trešnje ima koru čija se boja kreće od svetlo-smeđe do tamno-smeđe, sa karkterističnim horuzontalnim linijama. Ove linije su, kada je stablo mlado, neprimetne, međutim, kako drvo raste i razvija se, postaju sve uočljivije i deblje. Na tim mestima, kasnije se javljaju pukotine. Listovi trešnje su elipsoidnog oblika, a na obodima testerasti. Cvetovi su bele boje, brojni su, ali i grupisani. Ponekad može da zbuni činjenica da stabla prelepog izgleda i sa obilno cvetalom krošnjom ne donose plodove. Za to postoji više objašnjenja, ali je samo jedno pravo oprašivanje. Iako postoji nekoliko samooplodnih sorti, trešnja je samobesplodna vrsta i zahteva unakrsno oprašivanje. Da bi unakrsno oprašivanje bilo uspešno potrebne su 2 do 3 unakrsno kompatibilna oprašivača sa istim vremenom cvetanja ili čije se vreme cvetanja preklapa. Da bi trešnja dobro rodila i iznela zdrave i lepe plodove, veoma bitna stvar je da osvetljenost krune mora da bude vrlo dobra. Da bi se to postiglo, moramo imati dobro razvedene grane i lepo i pravilno formiranu krošnju. Dobra stvar je da, ako nam negde na stablu treba neka grana, možemo podstaći grananje na tom mestu, tehnikom „rovašenja“, tj. zasecanjem i uklanjanjem kore na vođici stabla. Što se tiče rezidbe, preporučuje se isključivo zelena rezidba, kojom se prilikom dvogodišnje grane seku na 15 do 20cm.

KLIMA I ZEMLJIŠTE POGODNO ZA UZGOJ TREŠNJE
Trešnja je biljka koja voli sunce i svetlost. Ima snažno razvijen koren sa izraženom centralnom žilom koja ide duboko u zemlju. Nije veliki probirač, ali najbolje uspeva na bogatom zeljištu umerene vlažnosti, lake peskovite ilovače, kao i umereno krečnim zemljištima. Dosta dobro podnosi niže temperature, pa se može gajiti i u hladnijim predelima, kao i na mestima sa većom nadmorskom visinom.

NAJZNAČAJNIJE BOLESTI I ŠTETOČINE TREŠNJE
Sve su češće žalbe uzgajivača trešanja da se sve teže nose sa bolestima, koje se poslednjih godina sve više i agresivnije javljaju u njihovim zasadima. Nažalost sve su češće slike, trešnjara, koji još od pola leta ostaju bez lišća. To je samo pokazatelj da se ti trešnjari ne tretiraju preparatima koji bi ih zaštititili od patogena i to je siguran put u sušenje stabala i propadanja zasada. Zato se morate interesovati kod inženjera za zaštitu bilja i slušati njihove savete. Lisna masa mora da opstane na drvetu trešnje sve do novembra. Smatra se da je optimalan odnos broja lišća i plodova, 6 listova na 1 plod.
Najznačajnije bolesti trešnje su: šupljikavost lišća, monilija, pegavost lišca, trulež plodova, antraknoza, itd.
Najznačajnije štetocine su: trešnjina muva, višnjin surlaš, gubar, žilogriz, dudovac, mrazovac, lisne vaši, potkornjaci itd.

PODLOGE ZA KALEMLJENJE TREŠNJE
Trešnja se najčešće kalemi na dve podloge: na sejanc divlje trešnje i na magrivu. Divlja trešnja je kompatibilna sa svim sortama, to je najbujnija podloga, na kojoj sadnica kasnije prorodi, ali zato ima duži životni vek. Magriva ima nedovoljan afinitet sa nekim sortama trešnje Sadnice kalemljene na magrivu kao podlogu su otporije na viroze, ali i kraćeg veka nego sadnice kalemljene na divlju trešnju.
Pored ove dve podloge, ima i novijih, manje bujnih, koje više odgovaraju savremenim zahtevima guste sadnje i koje polako zauzimaju sve značajniju ulogu u proizvodnji sadnica trešnje, a to su: kolt (netolerantan je na mrazeve i sušu), gizela 5 i 6 (za gustu sadnju u dobroj zemlji, traže navodnjavanje i naslon), maksima 14, krimska 5 i 7 (odlična podloga, naročito za hladnija podneblja), ali i oblačinska višnja se sve više koristi kao podloga i dobro se pokazuje.

SADNJA TREŠNJE
Pošto je trešnja, skoro po pravilu, samobesplodna biljka i traži sadnju oprašivača, kao što smo već rekli, da vidimo kako treba saditi te oprašivače u zasadu. Preporučen način sadnje oprašivača u zasdu trešnje je da u svakom trećem ili četvrtom redu, svako četvrto stablo bude oprašivač.
Naravno, gustina sadnje trešnje zavisi od podloge na koju je trešnja okalemljenaDanas sa novim slabobujnim podlogama sve više se ide na gustu sadnju, 4m red od reda, a 1,8m sadnica od sadnice u redu. Dok je za sadnice na divljoj trešnji, zbog njihove bujnosti, preporučeni razmak od 8 m red od reda, a 6m sadnica od sadnice uredu.

S O R T E T R E Š NJ E

STELA – je kanadska sorta i jedno od retkih samooplodnih, koja rano prorodi i redovno i obilno rađa. Plod joj je krupan, sa prosečnom masom oko 7g, srcolikog oblika i pokožice purpurno crvene boje. Meso je čvrsto, rskavičavo, sočno, finog ukusa i arome. Sazreva polovinom juna. Stablo joj je srednje bujnosti, ali razgranato. Plodovi, kada je kišovito vreme u toku berbe, hoće da pucaju i kasnije trule. Iako njoj samoj ne treba oprašivač, ona je dobar je oprašivac za druge sorte.

VAN – je veoma cenjena sorta, koja potiče iz Kanade. Plod vrlo krupan, mase oko 7,5g. Okruglasto-srcastog oblika, sa pokožicom tamno-crvene boje. Meso rskavičavo, slatkonakiselo, veoma aromaticno i pogodno za raznovrsnu preradu. Sazreva u prvoj polovini juna. Stablo je srednje bujnosti. Plodovi u kišnom periodu ponekad trule, najčešće zbog monilije. Rano prorodi i odlicno rađa svake godine. Samobesplodna je, a kao dobri oprašivači u literaturi se navode: Lambert, Sju, Bing.

HEDELFINGENSKA – u narodu poznata i kao HERC ili ERC, je nemačka sorta. Stablo joj je bujno, a ona je otporna na mrazeve i sušu. Sazreva u drugoj polovini juna, a plod joj je krupan, sa prosečnom masom oko 7,5 g. Oblik ploda je srcolik, ali izdužen. Pokožica joj je tamno-crvene boje, sjajna. Meso ploda je tamno crveno, slatko-nakiselog ukusa, čvrsto, rskavičavo. Odlicna za jelo. Napada je često trešnjina muva, zbog čega hoće da se crvlja. Kod nas se sve više gaji zbog rodnosti,kvaliteta njenih plodova i otpornosti. Samobesplodna je, a oprašuju je: Van, Sju, Lambert.

LAMBERT – je sorta odlična za različite vidove industrijske prerade. Stablo joj je srednje bujno, otporno na mraz i sušu, a pomalo je osetljivo na šupljikavost lišća. Plodovi hoće da se crvljaju. Dobre je rodnosti, a sazreva krajem juna. Plod joj je vrlo krupan, prosečne mase preko 8g. Oblik ploda je srcasti, a pokožica tamno-crvene boje. Meso ploda je čvrsto, sočno, slatko-nakiselo, rskavičasto i aromatično, dok joj se sok obojen. Dobra je za jeloOva sorta je samobesplodna, a kao njeni dobri oprašivači pominju se: Van, Sju, Hedelfingenska i Germersdorfska. .

DROGANOVA ŽUTA – je sorta koja potiče iz Nemacke i najpoznatija bela trešnja. Vrlo je rodna sorta i sazreva početkom jula. Stablo je srednje bujno do bujno. Plod joj je krupan, mase oko 5 do 6 g. Oblik ploda joj je okruglasto-srcasti . Pokozica ćilibarski-žute boje. Meso ploda je čvrsto, sočno, pomalo gorko, lako se odvaja se od veoma male koštice i nema izrazitu aromu. Ako je u zrenju zadesi kišni period, dolazi do pucanja plodova. Napada je trešnjina muva, pa hoće da se ucrvlja. Dobra je za industrijsku preradu. Samobesplodna je, pa se kao oprašivači preporučuju: Lambert, Hedelfingenska, Germersdorfska.

LIONSKA RANA ili DOKTORKA – stara sorta, koju je po predanju u Srbiju prvi doneo, poznati doktor i pesnik J.J.Zmaj, po čijem je zanimanju i dobila ovaj drugi naziv. Plod joj je krupan mase oko 5g. zatupastosrcast, pokozica tanka sjajna,tamnocrvena. Meso je čvrsto, sočno, boje tamno-crvene, slatko-nakiselog ukusa, ali ukusno i raromaticno. Sazreva u trecoj dekadi maja. Stablo srednje bujno. Delimicno je osetljiva na gljivicna oboljenja, ne crvlja, plodovi redje pucaju, izuzev u kišnim godinama. Veoma je raširena u Podunavlju. Rano prorodi i redovno i obilno radja. Samobesplodna je, a oprasuju je Van i Kasinova rana.
SUNBURST – je kanadska sorta nastala ukrštanjem sorta Van i Stela. Stablo je slabo do srednje bujno, široke piramidalne krune. Samooplodna je. Rano prorodi i odlicno radja svake godine. Plod je vrlo krupan, cak i do 11g.loptast, pokožica je sjajne purpurno crvene boje do tamne. Meso je čvrsto, slatko i kvalitetno,takodje crvene boje. Sazreva sredinom juna. Odlicna sorta tresnje, preporucuje se za gajenje zbog kvalitetnih plodova i rodnosti.

GERMERSDORFSKA – je nemačka sorta veoma slična Hedelfingenskoj. Plod veoma krupan mase od 7-11 g. i srcolikog je oblika. Pokožica je elastična, nežna, boje tamnocrvene koja u zrelosti prelazi u skoro crnu. Meso čvrsto, sočno, rskavo i obojenog soka. Zri polovinom juna meseca. Stablo vrlo bujno, uspravnih grana piramidalne krune. List osetljiv na šupljikavost lista, cvet na mraz i vetar, plodovi pucaju u zrenju i crvljaju. Osetljiva je na tople vetrove u cvetanju. Ima veoma kvalitetne plodove i dobru rodnost. Samobesplodna je, a dobro je oprašuje Lambert.

BURLAT – ima krupne plodove, okruglasto srcolikog oblika,koji su čvrsti, sočni, slatko-nakiseli, naizgled privlačni. Vreme zrenja joj je druga polovina maja. Stablo je srednje bujnosti otporno na mraz i sušu, dok ranim zrenjem izbegava crvljivost. Rano prorodi i radja redovno i obilno, cenjena zbog atraktivnih plodova, koji se lako unovčavaju. Kao kod većine trešanja treba joj oprašivac i to: Lionska rana i Van.

LAPINS – je samooplodna sorta nastala u kanadskoj državi Britanska Kolumbija, ukrštanjem sorti Van i Stela. Jedna je od najlepsih sorti tresnje tamno-crvene boje. Stablo dobro podnosi zimske mrazeve, rano plodonosi i obilno radja. Sorta ranog vremena cvetanja, a srednjeg vremena zrenja. Plod je krupan, tamne burgundsko-crvene boje, skoro pa crne boje, kada je u punoj zrelosti. Slatkasatkog je ukusa, odlicnog kvaliteta i arome. Tolerantna je prema pucanju plodova.

RANA, TRŽIŠNA ili ĐURĐEVKA – je veoma rana sorta, kod nas dosta rasprostranjena i cenjena, jer rano prorodi i redovno rađa, a i plodovi joj u kišnoj godini ne pucaju. Sazreva od 5. do 20. maja. Stablo je srenje bujno, otporno na mraz, sušu i moniliju, a ranim zrenjem izbegava crvljivost. Plodovi su mase oko 3g. Oblik ploda je srcast, a pokožica sjajna srcastog oblika tanke i sjajne pokožice crvene boje prekrivene mestimično svetlim i tamnim tačkicama. Meso ploda je tamno- crven boje, sočno, nakiselo. Samobesplodna je sorta, a najbolje je oprašuje Primavera.

KORDIA – je češka sorta, poznata i pod nazivom ATIKA, kasnijeg vremena cvetanja, sa cvetovima blago osetljivim na prolećne mrazeve u odnosu na druge sorte istog vremena cvetanja. Plod joj je krupan, sa veoma dugačkom peteljkom, tamne burgundsko-crvene boje pokožice i sa mesom iste boje, odlicnog ukusa i arome. Umereno je tolerantna prema pucanju plodova. Samobesplodna sorta i zahteva oprasivače.

REGINA – je nova nemačka sorta, kasnog vremena cvetanja i sazrevanja, tamno crvene tresnje. Dobro podnosi zimske mrazeve i tolerantna je prema hladnijim vremenskim uslovima sa većom količinom padavina. Plod je krupan, čvrst, veoma dobrog ukusa,a i otporna je na pucanje. Samobesplodna je.

KARMEN – je sorta mađarskog porekla, dobijena slobodnim oplodjenjem Germersdorfske. U proizvodnji je tek od 2007. godine. Srednjeg je vremena zrenja. Stablo je srednje bujno i dobro razgranato. Cveta srednje kasno. Rano prorodi i dobre je rodnosti. Plod je vrlo krupan, oko 10g, okruglasto-spljoštanog oblika. Pokožica je intezivno crvene do tamno-crvene boje, sjajna. Peteljka je duga. Meso je crvene boje, srednje čvrsto, slatko-nakiselog, harmoničnog ukusa, dobrog kvaliteta. Sok je crvene boje. Koštica je srednje krupna, sa malim učešćem u masi ploda. Umereno je osetljiva na pucanje plodova. Interesantna je zbog velike krupnoće plodova. Nedostaci joj nešto manja čvrstoća mesa. Samobesplodna je sorta, a dDobri oprašivači za nju su: Van, Sunburst, Samit, Germersdorfska.

ERLI LORI – je nastala u Francuskoj i to ukrštanjem sorti Starking hardi džajent i Burlat. U proizvodnji je od 1990. godine. Vrlo rana sorta. Sazreva 3-5 dana pre Burlata. Stablo je srednje bujno, sa razvedenom krunom. Rano prorodi i umerene je rodnosti. Plod je krupan, oko 7,5 g, okruglasto-srcolikogg oblika, intezivno crvene do tamnocrvene boje. Peteljka je kratka i debela. Meso je tamno-crvene boje, srednje čvrsto, kiselkasto – slatkog ukusa. Sok je obojen. Sadrži 14% suve materije. Koštica je srednje krupna. Plodovi neravnomerno sazrevaju, tako da je potrebna probirna berba. Cveta rano. Samobesplodna je sorta. Dobri oprašivači su sorte: Burlat, Suvenir, Van, Lapins, Rita, Samba, Čelan. Umereno je osetljiva na pucanje plodova. Jedna je od vodećih novijih sorti trešanja. Zaslužuje pažnju zbog vrlo ranog zrenja i krupnih plodova.