RAZMNOŽAVANjE VINOVE LOZE

Vinova loza se razmnožava generativno i vegetativno. Vegetativno razmnožavanje može biti: reznicama, položenicama, potapanjem čokota i kalemljenjem . Potomstvo koje se ovim putem dobija je po svim morfološkim karakteristikama potpuno slično roditelju od koga se dobija. Generativno razmnožavanje putem semena i kulture tkiva vrši se uglavnom samo u naučne svrhe, u cilju proizvodnje novih sorti.

Sve do pojave filoksere, vinova loza se uglavnom razmnožavala reznicama. Od pojave ove opake bolesti, kao što smo rekli najpouzdaniji način razmnožavanja je kalemljenje, gde se domaće sorte loze kaleme na američku podlogu otpornu na filokseru. Kalemljenje može da bude na stalnom mestu u procep, procep sa strane ili polu-procep, kada je debljina podloge veća od debljine vioke ili englesko spajanje –„na jezičak“, kada imamo istu debljinu. Ipak savremena proizvodnja kalemova se bazira na kalemljenje ,,iz ruke“, koja ima više faza, od izbora i pripreme reznica i vioka za kalemljenje, spajanjem na jezičak, stratifikovanja i na kraju prporenja. O kalemljenju biće nešto više u posebnom tekstu, a sada reč-dve o ostla tri načina vegetativnog razmnožavanja.

Razmnožavanje reznicama se radi tako što se reznica, a to je deo lastara loze (skraćen na određenu dužinu), pobiju u zemlju, gde će se u zemljišnom delu razviti korenov sistem, a u nadzemnom delu lastar i to se naziva korenjak ili prporak. Procenat ožiljenih reznica nije uvek naročito visok. Tako žiljena reznica se posle
može preneti i posaditi na željeno mesto.

Razmnožavanje položenicama radi se na sledeći način: u jesen se iskopa kanal (oko 30 cm dubine ), izabere se lastar, koji se položi u iskopani kanal i zatrpa zemljom, s tim da mu vrh ostane slobodan iznad zemlje (Vidi sliku). Pored tog vrha se pobije kočić, a lastar se oreže na dva vidljiva okca. Sledećeg proleća će iz dva ostavljena okca krenuti mladi lastari. Posle dve godine, obvično, kada se položeni lastar dobro ožili, prekine se veza između matičnog stabla i novog čokota. U slučaju da nema dovoljno dugih lastara za ovaj opisani način, vrh lastara se strmoglavo pobada u zemlju i pričvršćuje za kolac.

Potapanje čokota se radi kao i prethodni način u jesen , kada se umesto lastara potapa celi čokot, tako što se raskopa jama sve do glavnih žila, a na samom čokotu se ostave dva lastara i to na razmak , koliko planiramo da bude između budućih čokota. Posle toga se glava čokota povuče na dole, do dna jame, a zatim se zatrpa zemljom.Ostavljeni lastari se kao i u prethodnom načinu razmnožavanja skrate na dva okca. Iz ovi lastar će se sledećeg proleća razviti lastari , od kojih ćemo napraviti nove čokote.

Sva tri načina vegetativnog razmnožavanja, reznicama, položenicama i potapanjem čokota, danas se retko upotrebnjavaju, zbog netolerancije ovako nastalih čokota na pomenutu filokseru. Najčešće su u upotrebi u starijim zasadima kada se vrši popuna praznih mesta (zasadi stari četiri i više godina), ili u vinogradima na živom pesku gde je pojava filoksere svedena na najmanju moguću meru.